Opadanje kose

Opadanje kose je normalno kada se gubi oko 100 pramenova kose dnevno. To je deo procesa rasta kose, a novi pramenovi rastu i zauzimaju mesto onih koji su opali.

Kada se javi gubitak više od 100 pramenova dnevno koji prati manji rast ili se rast ne dešava uopšte — to stanje se naziva alopecija (gubitak kose). Gubitak kose se može dogoditi odraslim osobama bilo kog pola, pa čak i deci. Kosa opada samo sa glave ili sa glave i tela, a gubitak se manifestuje kao stanjivanje kose, opadanje u pečatima i ćelavost.

 

opadanje kose

Bolesti i zdravstvene tegobe na koje može da ukazuje opadanje kose

Bolesti štitne žlezde

Hormoni štitne žlezde pomažu sa regulacijom metabolizma, srca, varenja, sa razvojem mozga, održavanjem kostiju, kao i sa rastom kose.

Iz tog razloga će prespora (hipotireoza) ili preaktivna (hipertireoza) štitna žlezda uticati na opadanje kose. Uz to, autoimune bolesti štitne žlezde kao što je Hašimotov tireoiditis i Grejvsova bolest utiču na gubitak kose.

Konkretno do gubitka dolazi zbog poremećaja hormona T3 i T4 koji usporavaju razvoj kose u korenu. Kosa zatim opada, a nova ne raste da bi je zamenila i na taj način se kosa tanji kako na glavi, tako i na obrvama.

Drugi simptomi problema sa štitnom žlezdom mogu biti otok vrata, ubrzan ili nepravilan rad srca, prekomerno znojenje, koprivnjača – osip sa izdignutim pečatima na koži i drugi (u zavisnosti od bolesti).

 

Alopecija areata

Alopecija Areata je autoimuna bolest gde imuni sistem napada i uništava folikule dlake što sprečava rast nove kose. U zavisnosti od vrste Alopecije areate, kosa može opasti samo na glavi ili sa celog tela. Opadanje može biti privremeno ili trajno i manifestuje se kao stanjivanje kose, opadanje kose u pečatima, mestimična ćelavost ili potpuna ćelavost.

Lekari smatraju da ovu bolest izaziva genetska sklonost i kontakt genetski sklone osobe sa nekim virusom ili supstancom. Praktično svaki slučaj ove bolesti je različit – nekima kosa opadne, poraste pa ponovo opadne. A neke osobe iskuse opadanje i rast bez ponovnog opadanja.

 

Trihotilomanija

Trihotilomanija je opsesivno-kompulsivni poremećaj koji se povezuje sa anksioznošću i koji odlikuje čupanje sopstvene kose. Ova bolest se najčešće javlja među decom i adolescentima, a najaktivnija je između 10. i 13. godine. Odlika trihotilomanije je što čupanje kose prati osećaj zadovoljstva što ne važi za druge opsesivno-kompulsivne poremećaje.

Kod dece se ova bolest javlja kao pokušaj samostalnog tešenja i većina će ga prerasti bez negativnih posledica po zdravlje. Trihotilomanija kod tinejdžera i odraslih osoba izaziva veće posledice po mentalno zdravlje zato što nastaje kao anksiozni odgovor tela na stres. Uz to, može izazvati trajni gubitak kose sa zahvaćenih regija ako je čupanje kose intenzivno.

 

Sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika izaziva male kesice sa tečnošću na spoljnoj strani jajnika. Ove kesice su ciste koje imaju nesazrele jajne ćelije – folikule. Lekari ne znaju šta je tačan uzrok ove bolesti, ali veruju da prevelika količina insulina u telu utiče na rast muškog hormona androgena koji ima ulogu u procesu oslobađanja jajne ćelije iz jajnika. Još jedan uzrok je blaga, ali stalna upala u telu koja povećava proizvodnju androgena i pojavu bolesti. Uz to lekari veruju da genetika utiče na pojavu policističnih jajnika.

Do opadanja kose dolazi zato što sindrom policističnih jajnika povećava nivo androgena koji utiču na rast dlake. Drugi simptomi ove bolesti su neredovne menstruacije, maljavost grudi, stomaka i leđa, gojenje oko stomaka, akne ili masna koža lica.

 

Kako se dijagnostikuje opadanje kose?

Pregled dermatologa

Biopsija kože glave

Dermoskopija

Densinometrija

Analiza uzorka krvi za nivo gvožđa, cinka, kalcijuma i bakra

Analiza hormona

Kada da posetite lekara ako  imate opadanje kose?

Ako se pojavio iznenadan gubitak kose, gubitak kose u pečatima, obilno opadanje kose već neko vreme, ili opadanje koje prati svrab i gorući osećaj onda treba što pre zakazati pregled kod lekara.