Amniocenteza

Šta je amniocenteza i kada se izvodi?

Amniocenteza je prenatalni test – dijagnostička procedura tokom koje se uzima uzorak plodove vode iz materice. Fetus se nalazi u plodovoj vodi tokom trudnoće i analiza uzorka se radi ako lekar sumnja na postojanje naslednih bolesti kao što je Daunov sindrom, da bi ispitao stepen razvoja bebinih pluća, da bi otkrio infekciju ploda ili neku drugu bolest ploda (recimo anemiju).

Takođe, lekar će predložiti ovaj test ako je u prethodnoj trudnoći fetus imao genetski poremećaj ili defekt neuralne cevi, ako majka ima više od 35 godina zato što postoje veće šanse za komplikacije u trudnoći, ako jedan od roditelja ima naslednu bolest (Patauov sindrom, Daunov sindrom) ili ako je na ultrazvuku uočio neku promenu koja zahteva dalje testiranje.

Amniocenteza se najčešće radi između 16. i 20. nedelje trudnoće zato što tada postoji optimalna količina plodove vode u organizmu (200-250 ml), a materica je podobna za transabdominalni pregled. Procedura se može bezbedno uraditi najkasnije do 20. nedelje trudnoće.

 

Kakva je priprema za amniocentezu?

Nije potrebna posebna priprema za amniocentezu. Trudnica može normalno da jede i unosi tečnosti pre ove procedure. Lekar će eventualno zatražiti da se uzdrži od mokrenja nekoliko sati pre testa zato što je lakše da se uradi kada je puna bešika.

Ako se procedura radi pre 20. nedelje trudnoće onda bešika treba da bude puna pre testa, a posle 20. nedelje treba da bude prazna.

 

Kako se izvodi amniocenteza?

Prvi korak procedure je ultrazvučni pregled da bi se utvrdila pozicija bebe i placente. Placenta se nalazi u materici i ona dostavlja hranu i kiseonik bebi preko pupčane vrpce. Trudnica će biti u ležećem položaju, a medicinski tehničar će naneti gel na stomak i obaviti ultrazvuk uz pomoć sonde. Ultrazvuk koristi zvučne talase da bi kreirao snimke bebe, a oni se mogu videti na ekranu računara koji je povezan sa aparatom.

Procedura uzorkovanja plodove vode se najčešće radi bez anestezije, ali pacijentkinja može tražiti lokalni anestetik. Nakon ultrazvuka lekar će dezinfikovati stomak da bi uklonio prisustvo bacila na koži i uzeće uzorak plodove vode uz pomoć duge tanke igle. Naglasićemo da količina plodove vode koja se uzima zavisi od stepena trudnoće. Amniocenteza najčešće nije bolna, ali možete izazvati nelagodnost tokom testa. Celokupna procedura traje oko 10 minuta, ali ukupno 30-45 minuta, sa konsultacijom i ultrazvukom.

 

Koji su rizici amniocenteze?

S obzirom da je ovo invazivan test postoje određeni rizici od njega, ali oni su svedeni na minimum.

  1. Pre svega može doći do curenja plodove vode tokom procedura, ali u najvećem broju slučajeva curenje će stati samostalno i neće izazvati probleme.
  2. Povreda fetusa iglom – U toku procedure može doći do povrede fetusa usled pomeranja, ali ovo je jako retko zato što lekari detaljno utvrđuju njegovu poziciju ultrazvukom pre samog uzorkovanja plodove tečnosti.
  3. Pobačaj – Jako je mala šansa da dođe do pobačaja posle amniocenteze (ispod 1%).
  4. Rh senzibilizacija – Tokom procedure postoji mala šansa da se krv majke pomeša sa krvlju bebe. U slučaju da majka ima negativan Rh-faktor krvi, a beba Rh-pozitivan, majka treba da dobije injekciju Rh imunoglobulina da bi se zaštitila crvena krvna zrnca bebe.
  5. Infekcija – Ako trudnica ima hroničnu infekciju kao što je HIV ili hepatitis postoji rizik od toga da će fetus biti zaražen posle amniocenteze.

 

Amniocenteza iskustva

U Srbiji, žene koje su prošle kroz ovaj proces često opisuju da je ovo stresno iskustvo, ali ne nužno i bolno. Neke trudnice navode da je neophodno pronaći stručnog doktora sa godinama iskustva u obavljanju amniocenteze. Takođe, ljubazno osoblje može pomoći ženama da lakše podnesu proceduru. Neki simptomi nakon procedure mogu uključivati osećaj vrtoglavice i nesvesti, stoga se preporučuje dolazak u bolnicu sa pratnjom. Nakon intervencije, doktor može prepisati lekove i antibiotike, a mogući su i blaži bolovi (nalik na menstrualne bolove), te je potrebno mirovanje. Rezultati amniocenteze su gotovi za 7-10 dana, a period čekanja se često opisuje kao izrazito stresan​​.

Na engleskom forumu “What to Expect“, jedna trudnica je opisala svoje iskustvo sa amniocentezom kao manje traumatično nego što je očekivala, iako je inicijalno bila vrlo nervozna zbog cele procedure. Opiše malo peckanje kada igla uđe, ali to nije bilo tako loše koliko je očekivala. Osetila je dosta pritiska, što je bilo neprijatno, posebno kada bi lekar zamijenio špricu za sledeću. Najteže joj je bilo da ostane mirna, ali usmerila je pažnju na plafon i svoje disanje. Ostatak dana je proveo odmarajući se u krevetu, sa minimalnim grčevima i bez znakova krvarenja​.

Druga trudnica je opisala slično iskustvo sa amniocentezom, iako je osetila intenzivan bol kada je igla “prošla” kroz matericu. Ipak, postupak je bio brz i nakon 5 minuta se osećala normalno​​.

Treba napomenuti da su iskustva sa amniocentezom veoma individualna i mogu se razlikovati od osobe do osobe. Pored toga, postupak se obično preporučuje samo kada postoje indikacije ili rizici za genetske ili druge bolesti fetusa.