Da li imate jaku glavobolju na jednoj strani glave? Da li je glavobolja praćena osetljivošću na svetlost i zvuke? Da li zbog jačine bola ne možete da se bavite svakodnevnim aktivnostima?

Ako ste odgovorili potvrdno na ova pitanja, onda verovatno imate migrenu.

Ali šta je migrena i kako se leči? Nastavite sa čitanjem da biste dobili sve neophodne informacije!

Šta je migrena i koji su njeni uzroci?

Migrena je glavobolja koja može da izazove jak bol sa osećajem pulsiranja. Obično se javlja na jednoj strani glave i prati je mučnina, povraćanje i jaka osetljivost na svetlo i zvuk. Napadi migrene mogu da traju satima ili danima, a bol sprečava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Smatra se da migrena ima 4 faze: prodrom (npr. promene raspoloženja, želja za određenim jelom) , auru (znaci upozorenja se nastavljaju – npr. trnci u ruci ili nozi, blesak svetlosti u vidnom polju) napad glavobolje (migrena) i postdrom (faza posle glavobolje, često je prati jak umor) ali neće ih svaka osoba iskusiti.

Za neke ljude postoji izričit simptom upozorenja – aura – pre nego što počne sama migrena. Aura se često javlja kao problem sa vidom. Na primer, kao bljeskovi svetlosti ili tačke slepila. Takođe, može da se javi i u obliku drugih tegoba, kao što je peckanje na jednoj strani lica, na ruci ili nozi i teškoće sa govorom. Bilo ko može da pati od migrena – deca, tinejdžeri i odrasle osobe.

Uzrok migrene nije poznat, ali lekari znaju da do nje dolazi kada se stegnu arterije koje vode u mozak, a zatim prošire – ova pojava aktivira receptore za bol. Takođe, lekari smatraju da je ovo genetska bolest u više od 60% slučajeva – to znači da osobe čiji članovi porodice imaju migrenu imaju mnogo veću šansu da pate od ove bolesti.

U naslednim slučajevima migrena se javlja najčešće u pubertetskom periodu kad postoji puno hormonskih promena u organizmu. Na primer, kod devojčica u pubertetu dolazi do skoka hormona estrogena i lekari smatraju da ova nagla promena služi kao “okidač” za migrenu.

Vrste migrena

Postoji više vrsti migrena, a migrena bez aure je najčešća – ona se javlja naglo i bez ikakvog upozorenja. Zatim postoji migrena sa aurom tj. simptomima upozorenja koje smo pomenuli iznad. Sledeća vrsta je migrena bez bolova u glavi za koju je karakteristična aura, ali nju ne prati glavobolja.

Sada dolazimo do ređih vrsti migrena.

Prva je hemiplegična migrena koja izaziva privremenu paralizu ili senzorne promene na jednoj strani tela. Pacijenti opisuju da glavobolja počinje kao privremena ukočenost, jaka slabost na jednoj strani tela, osećaj peckanja, gubitak osećaja u jednoj strani tela praćen vrtoglavicom i promenama u vidu.

Sledeća je retinalna migrena gde pacijenti opisuju privremen, delimičan ili potpun gubitak vida u jednom oku. To prati tup bol iza oka koji može da se proširi na ostatak glave. Zatim postoji hronična migrena, a to je migrena koja se javlja najmanje 15 dana mesečno. Njeni simptomi i jačina bola su podložni promeni.

Pretposlednja vrsta je migrena sa aurom moždanog stabla kod koje pacijenti imaju vrtoglavicu, nejasan govor, dupli vid ili gubitak ravnoteže pre glavobolje. Bol od migrene se javlja na potiljku i prati ga zujanje u ušima (tinitus) i povraćanje.

Na kraju ćemo pomenuti Status migrenozus – retku vrstu migrene koja traje duže od 72 sata.

Koji su simptomi migrene?

Glavni simptom migrene je jaka glavobolja koju pacijenti opisuju kao pulsirajući bol ili tup bol koji prelazi u pulsirajući. Bol se često premešta sa jedne strane glave na drugu, ili zahvata samo prednji ili samo zadnji deo glave. Takođe, migrena može da zahvati celu glavu.

Propratni simptomi migrene su osetljivost na svetlo, buku i mirise, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, gubitak apetita, osećaj vrućine ili jeza, vrtoglavica, zamagljen vid – ali ovi simptomi mogu da ukažu i na neku drugu neurovaskularnu bolest.

Ako imate bilo koji od iznad opisanih simptoma obavezno zakažite pregled kod lekara.

Koje su komplikacije migrene?

Najčešća komplikacija migrene jeste njena povećana učestalost do koje dolazi zato što pacijenti previše koriste lekove protiv bolova. Lekovi na bazi aspirina, ibuprofena, acetaminofena i kofeina povećavaju učestalost migrena. Što se duže uzimaju ovi lekovi to je veća šansa da se migrena češće pojavi, a lekovi prestaju da rade. Iz ovog razloga je jako važno da lekar odredi terapiju za migrenu.

Sad dolazimo do ređe komplikacije migrene – moždanog udara.

Migrene utiču na krvne sudove u mozgu što može da izazove krvni ugrušak. Kad se pojavi krvni ugrušak dolazi do blokade krvi i kiseonika do mozga i tad nastaje moždani udar. U pitanju je hitan slučaj koji bez lečenja može biti smrtonosan.

Kako se dijagnostikuje migrena?

Prvi korak je da odete na pregled kod lekara specijaliste za neurološke bolesti – neurologa. Lekar će razmotriti vaše simptome i, ako smatra da je u pitanju migrena, poslaće vas na neki od sledećih testova:

Magnetna rezonanca glave

U pitanju je neinvazivan test gde se prave snimci struktura unutar glave. Pacijent treba da legne na sto za snimanje, a procedura se obavlja sa ili bez kontrasta. Kontrast je tečnost koja se ubrizgava u venu ili se pije da bi snimci bili precizniji. Procedura traje između 20 i 45 minuta i potpuno je bezbolna.

Magnetna rezonanca krvnih sudova mozga (angiografija krvnih sudova mozga)

U pitanju je neinvazivan test gde se prave snimci arterijskih i venskih krvnih sudova glave i vrata. Kontrast se ne koristi za snimke glave, ali je potreban za arterije u vratnoj regiji. Pacijent je u toku procedure u ležećem položaju na stolu za snimanje, a ceo postupak obično traje između 30 i 60 minuta.

Elektroencefalografija (EEG)

Elektroencefalografija (EEG) je neinvazivna metoda koja ispituje električnu aktivnost mozga uz pomoć elektroda postavljenih na glavu. Snimanje se izvodi u ležećem ili sedećem položaju sa zatvorenim očima. Ova procedura je bezbolna i obično traje 20-40 minuta.

Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova vrta

U pitanju je neinvazivna metoda koja uz pomoć ultrazvuka pravi snimke krvnih sudova u vratu. Kolor dopler koristi zvučne talase da prikaže kretanje krvi kroz krvne sudove i da ih snimi, dok običan ultrazvuk ne može da snimi kretanje krvi. Snimanje se izvodi u ležećem položaju, a lekar će kreirati snimke vrata uz pomoć ultrazvučne sonde na koju je namazan gel. Ova procedura je bezbolna i traje 30 do 45 minuta.

Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova mozga

U pitanju je neinvazivna metoda koja uz pomoć ultrazvuka pravi snimke krvnih sudova u mozgu. Ovom metodom se analizira smer, brzina i kvalitet protoka krvi kroz određene krvne sudove mozga. Snimanje se izvodi u ležećem i sedećem položaju, a lekar će kreirati snimke uz pomoć ultrazvučne sonde na koju je namazan gel.

Sonda se stavlja na obe slepoočnice, na oba oka i na potiljak. Ova procedura je bezbolna i traje 30 do 60 minuta.

Kako se leči migrena?

Migrena se leči kombinovanom terapijom lekovima. Tu spadaju NSAIL lekovi protiv bolova i analgetici, agonisti serotonina – lekovi koji skraćuju trajanje migrene za 30 do 90 minuta. Takođe se koriste ergot alkaloidi koji skraćuju trajanje migrene i imaju dugotrajniji efekat nego agonisti serotonina kao što je sumatriptan. U nekim slučajevima migrena se uspešno kontroliše sa kortikosteroidima.

Na kraju, ako prethodni lekovi ne pomognu, u terapiju mogu da se uključe kodein, morfin ili drugi opijati. Upotreba ovih lekova je ograničena zato što imaju neželjene efekte kao što su stvaranje zavisnosti i oni se koriste pod strogim nadzorom lekara.

Medicinske usluge za dijagnostiku i lečenje migrene

  • Detaljan neurološki pregled
  • Dnevnik migrena (praćenje učestalosti, trajanja i okidača migrena)
  • Laboratorijski testovi (uključujući kompletnu krvnu sliku, testove funkcije jetre i bubrega, i druge testove prema potrebi)
  • Magnetna rezonanca (MR) glave (u slučaju sumnje na strukturalne abnormalnosti ili druge neurološke uzroke glavobolje)
  • Kompjuterska tomografija (CT) glave (u slučaju sumnje na intrakranijalno krvarenje, tumor ili druge akutne komplikacije)

Uvek se posavetujte sa svojim lekarom kako bi se utvrdila najbolja dijagnostička i terapijska strategija za vaš slučaj.

Kako sprečiti migrenu?

Lekari smatraju da je najbolji način da se spreči migrena da pacijent prepozna šta je “okidač” za napad i da ga izbegava ako je to moguće. Okidače za migrenu možemo da podelimo na emotivne, fizičke, dijetetske i okidače iz okruženja.

U emotivne okidače spadaju stres, anksioznost, napetost, depresija i preveliko uzbuđenje. U fizičke okidače spadaju preveliki umor, nedovoljna količina sna, džet-leg, nizak šećer u krvi, naporno vežbanje. Što se tiče dijetetskih okidača tu spadaju preskakanje obroka, neredovni obroci, dehidratacija, upotreba alkohola i kofeina.

Najčešći okidači iz okruženja su jarka svetlost, treperenje na ekranu računara ili televizora, boravak u prostoriji sa duvanskim dimom, glasni zvukovi, jaki mirisi, zagušljive prostorije, jako hladno vreme ili jako vlažno vreme.

Lekovi i suplementi za lečenje migrene

Lekovi za migrenu:

  1. Akutno lečenje migrena:
    • Analgetici (paracetamol, ibuprofen, aspirin)
    • Triptani (sumatriptan, rizatriptan, zolmitriptan)
    • Ergotamini (dihidroergotamin)
    • Antiemetici (metoklopramid, prohlorperazin) za kontrolu mučnine i povraćanja
  2. Profilaktičko lečenje migrena (za sprečavanje napada migrene):
    • Beta-blokatori (propranolol, metoprolol)
    • Antidepresivi (amitriptilin, venlafaksin)
    • Antiepileptici (topiramat, valproat)
    • Kalcijumski kanal blokatori (verapamil)
    • Botox injekcije (onabotulinumtoksin A)

Suplementi za migrenu:

  1. Magnezijum: Neki pacijenti sa migrenom imaju nizak nivo magnezijuma. Suplementacija magnezijuma može smanjiti učestalost i intenzitet migrena kod nekih pacijenata.
  2. Riboflavin (vitamin B2): Istraživanja su pokazala da visoke doze riboflavina mogu smanjiti učestalost migrenskih napada kod nekih pacijenata.
  3. Koenzim Q10: Ovaj antioksidant može pomoći u smanjenju učestalosti migrenskih napada kod nekih pacijenata.
  4. Omega-3 masne kiseline: Suplementacija omega-3 masnim kiselinama (iz ribljeg ulja ili algi) može imati blagotvorne efekte na upalu i može pomoći u smanjenju učestalosti migrena kod nekih pacijenata.
  5. Melatonin: Melatonin može pomoći u regulaciji ciklusa spavanja i budnosti i može biti koristan kod pacijenata sa migrenom koji imaju poremećaje spavanja.

 

Uvek se posavetujte sa svojim lekarom pre nego što počnete uzimati lekove ili suplemente za migrenu. Vaš lekar može preporučiti odgovarajući tretman na osnovu vaših simptoma, medicinske istorije i mogućih interakcija sa drugim lekovima koje uzimate.