Kamen u bubregu

Imate oštar bol u leđima i krv u mokraći? Osećate peckanje pri mokrenju?

Ako ste odgovorili potvrdno na ova pitanja onda verovatno imate kamen u bubregu.

Ali šta je kamen u bubregu i kako se leči? Nastavite sa čitanjem da biste dobili sve neophodne informacije.

 

kamen u bubregu

Šta je kamen u bubregu?

Kamen u bubregu je čvrsta masa soli ili minerala koja može biti mala kao zrno peska ili veličine loptice za golf. U zavisnosti od veličine kamena u bubregu (ili kamenja), možda nećete biti svesni da ga imate. Ali čak i malo kamenje može da izazove jak bol dok izlazi iz tela.

Veliki kamen iz bubrega može da se zaglavi u ureteru (cev koja prenosi urin od bubrega do bešike). Kad se to dogodi kamen može da izazove krvarenje i da spreči urin da napusti telo – što je ozbiljan zdravstveni problem.

 

Vrste kamena u bubregu

Većina kamenja u bubregu je od kalcijuma, uglavnom u obliku kalcijum oksalata. Oksalat je supstanca koja nastaje u jetri svakog dana ili se apsorbuje kroz ishranu. Određeno voće i povrće (orašasti plodovi, čokolada) imaju visok nivo oksalata. Takođe, postoji kamenje od struvita koje se formira kao odgovor na infekciju urinarnog trakta. Ovo kamenje može brzo da se poveća, sa malo simptoma.

Sledeća vrsta je kamenje od mokraćne kiseline – ono se formira kod ljudi koji gube previše tečnosti zbog hronične dijareje ili loše apsorpcije, kod osoba čija ishrana je bogata proteinima, kod osoba sa dijabetesom ili metaboličkim sindromom. Nekada i genetski faktori mogu da povećaju rizik za kamenje od mokraćne kiseline.

Na kraju, postoji i cistinsko kamenje koje se formira kod ljudi sa naslednim poremećajem koji se zove cistinurija. Ovaj poremećaj izaziva da bubrezi luče previše jedne amino-kiseline što dovodi do formiranja kamena u bubregu.

Uzroci nastanka kamena u bubregu

Jedan od glavnih uzroka je nedovoljna hidratacija. Ako telo nije dovoljno hidrirano, urin postaje gušći i sadrži više soli i minerala koji mogu da formiraju kamenje. Drugi uzrok može biti visok unos soli i proteina, što može dovesti do veće koncentracije soli i minerala u urinu.

Nekontrolisani dijabetes takođe može dovesti do stvaranja kamena u bubregu, jer dijabetes može dovesti do povećanja nivoa glukoze u urinu, što može povećati rizik od stvaranja kamena. Takođe, neki lekovi, poput diuretika, mogu dovesti do stvaranja kamena jer smanjuju količinu tečnosti u organizmu.

Nekoliko naslednih faktora takođe može dovesti do stvaranja kamena u bubregu. Ako vaša porodica ima istoriju kamena u bubregu, imate veći rizik od razvoja ovog stanja. Takođe, ljudi sa nekim oblicima bolesti bubrega imaju veći rizik od stvaranja kamena u bubregu.

Uključivanje određenih vrsta hrane u ishranu takođe može povećati rizik od stvaranja kamena u bubregu. Na primer, velika potrošnja crnog čaja, kafe i alkoholnih pića može povećati rizik.

 

Koji su simptomi kamena u bubregu?

Glavni simptomi kamena u bubregu su bol u donjem delu leđa ili bol u boku. Ovaj bol može da se javlja u talasima ili da stalno bude prisutan. Takođe, kamen u bubregu izaziva različite urinarne tegobe: krv u mokraći i bol/peckanje pri mokrenju, nemogućnost mokrenja ili učestalu potrebu za mokrenjem.

Propratni simptomi su promena mirisa urina i temperatura, ali oni mogu da ukažu na neki drugi zdravstveni problem sa bubrezima ili urinarnim traktom.

Simptomi kamena u bubregu kod dece se razlikuju od simptoma odraslih i to su najčešće krv u urinu i oštar bol u leđima, boku ili preponama. Nivo bola kod deteta zavisi od lokacije kamena i njegove veličine.

Ako vi ili vaše dete imate bilo koji od iznad opisanih simptoma obavezno zakažite pregled kod lekara.

 

Koje su komplikacije kamena u bubregu?

Zanemarivanje kamena u bubregu dovodi do opasnih komplikacija, a prva od njih je infekcija bubrega. Do infekcije dolazi kad kamen blokira ureter i organizam ne može da izbaci otpadne materije. U tom slučaju dolazi do nakupljanja bakterija i javlja se infekcija koja može da izazove trovanje krvi (sepsu) opasno po život.

Sad dolazimo do najopasnije komplikacije kamena u bubregu, a to je otkazivanje bubrega. Ova komplikacija se najčešće javlja kad kamenje blokira oba bubrega što ozbiljno narušava njihovu funkciju. Ako se ovaj problem ignoriše dolazi do razvoja Hronične bolesti bubrega čija krajnja posledica totalni prestanak rada bubrega.

 

Kako se dijagnostikuje kamen u bubregu?

Pre svega treba da odete na pregled kod lekara specijaliste za bolesti bubrega – nefrologa ili urologa. Lekar će da razmotri simptome, uradiće pregled i poslati vas na ultrazvuk, CT test (kompjuterska tomografija) ili rendgen ako sumnja na kamen u bubregu.

Kompjuterska tomografija bubrega predstavlja najprecizniju metodu za dijagnozu kamena u bubregu zato što pravi trodimenzionalnu sliku tela i efikasno uočava malo i veliko kamenje. Što se tiče ultrazvuka abdomena, ovaj test je efikasan u pronalaženju kamenja u bubregu, ureteru i bešici. Ako lekar sumnja da se kamen spustio do uretera poslaće pacijenta na rendgen bubrega i mokraćnih puteva. Svi pomenuti testovi su bezbolni za pacijenta.

Dodatnu potvrdu dijagnoze pruža analiza krvi preko koje lekar proverava nivo kalcijuma i mokraćne kiseline u krvi. Promena vrednosti kalcijuma i visoke vrednosti mokraćne kiseline ukazuju na probleme sa bubrezima. Takođe, lekar će tražiti analizu urina preko koje proverava da li pacijent izlučuje previše minerala koji formiraju kamenje ili premalo supstanci koje sprečavaju formiranje kamena u bubregu.

Kako se leči kamen u bubregu?

Prva linija lečenja je terapija lekovima kao što su alfa blokeri i analgetici čija je uloga da pomognu spontano izbacivanje kamena iz organizma. U slučaju da ova terapija ne pomogne prelazi se na razbijanje kamena u bubregu. U pitanju je neinvazivna procedura koja koristi udarne talase da razbije kamen, a za navođenje se koristi ultrazvuk. Intervencija traje između 20 i 40 minuta, a razbijeni kamen napušta telo preko mokraće.

Sada dolazimo do invazivnijih metoda lečenja kamena u bubregu – uklanjanja kamena uretroskopom (ureteroskopija) i Perkutane nefrolitotomije.

Uklanjanje kamena sa uretroskopom se koristi kad dođe do zaglavljivanja kamena u ureteru ili bubregu. Uretroskop je tanka osvetljena cev sa kamerom i za njenu primenu je potrebna opšta ili lokalna anestezija. Ova procedura ne zahteva rezove i pacijenti obično idu kući istog dana.

Sledeća opcija je Perkutana nefrolitotomija i ona se koristi kad je kamen veći od 2 centimetra. Procedura se radi se u opštoj anesteziji. Lekar pravi mali rez na leđima i uz pomoć drugog instrumenta razbija kamen. Nakon ove intervencije pacijent boravi u bolnici 3-4 dana, a onda može da se vrati redovnim aktivnostima.

Nakon nefrolitotomije lekar će poslati uzorak kamena na testiranje da bi utvrdio njegov sastav i posavetovao pacijenta kako da ga izbegne u budućnosti.

 

Kako sprečiti pojavu kamena u bubregu?

Da biste sprečili formiranje kamena u bubregu treba da pijete dovoljno vode na dnevnoj bazi. Lekari preporučuju unos bar 2 litra vode dnevno. Dovoljan unos vode rezultira čestim mokrenjem koje ispira naslanje od kojih nastaje kamen u bubregu. Sledeća stvar koju treba da uradite jeste da ograničite unos soli zato što ona podiže nivo kalcijuma u urinu. Povećan nivo kalcijuma u urinu dovodi do formiranja kamena u bubregu.

Takođe, u slučaju da imate višak kilograma trebalo bi da smršate. Osobe sa viškom težine imaju viši nivo kalcijuma, oksalata i mokraćne kiseine, a to su elementi koji formiraju kamenje u bubregu. Ako pušite cigarete, potrudite se da ih ostavite zato što one pomažu skupljanje kristala u bubrezima što dovodi do formiranja kamena.